Osnivanje Beogradske berze

Prve ideje o Berzi

Mnoge će iznenaditi podatak da berzanska istorija na našim prostorima počinje mnogo pre osnivanja domaće berze. Trgovalo se na berzama koje su u to vreme već bile razvijene, a najviše na Vijenskoj berzi. O tome svedoče „Novine serbske”, koje su od 1813. do 1822. godine izlazile u Beču na srpskom jeziku. Već 1817. godine „Novine serbske”, koje su imale više od 1.000 pretplatnika među prečanskim Srbima, su u svakom broju davale dnevne izveštaje „tečenija novca na Vijenskoj berzi”, osnovanoj carskim patentom 1. avgusta 1771. godine. Prema ovim izveštajima, trgovalo se pre svega državnim hartija od vrednosti, i to obveznicama s kamatom od pet i jedan odsto, zlatnicima i srebrnjacima, kao i papirnim novcem. Transakcije su zaključivane na dnevnom (SPOT) i na terminskom tržištu. Predmet berzanskog interesovanja bila je i roba, a najviše se trgovalo žitaricama i stokom.

Videvši kako se u svetu trguje i ovdašnji trgovci su još tridesetih godina 19. veka uvideli potrebu osnivanja posebnog mesta, institucije kojom bi se formalizovali do tada zvanično neregulisani poslovni odnosi između trgovaca, zasnovanih isključivo na međusobnom poverenju Panta Hadži Stoilov, beogradski bazerđanbaša (slično ministru trgovine) pri Kneževom dvoru obratio se „svjatlom knjazu i česnjejšem gospodaru” Milošu Obrenoviću s molbom da se osnuje berza, na kojoj bi se trgovalo robom i novcem. Knjaz, koji je, kao bivši svinjarski trgovac, imao njuha za poslove, je od beogradskog paše dobio pod zakup skele, đumruke (carine) i harače (poreze), pogođen u turskim grošima, kojima je vrednost stalno padala. Knjaz je, međutim, obaveze naplaćivao u austrijskim parama – cvancigerima, zarađujući na kursnim razlikama. Shvativši da bi mu osnivanje jedne takve institucije, koja bi doprinela ujednačavanju i smanjivanju kursnih i cenovnih oscilacija, nanelp štetu, Gospodar je, ipak, odložio osnivanje berze za neko drugo vreme.

Osnivanje

Beogradska berza je morala da sačeka još šest decenija do zvaničnog osnivanja. U vreme vladavine kralja Milana M. Obrenovića donet je veći broj zakona koji su bili harmonizovani sa tadašnjim zapadnoevropskim zakonodavstvom. Jedan od tih akata bio je i Zakon o javnim berzama koji je Narodna skupština donela 3. novembra 1886. godine, a koji je potpisao i odobrio „po milosti Božijoj i volji narodnoj kralj Srbije Milan M. Obrenović”. Međutim, do osnivanja ustanove koja bi bila primerana proširenom tržištu, sve kompleksnijim kupoprodajnim odnosima i rastućoj privredi došlo je tek krajem devetnaestog veka. Ključnu ulogu odigralo je Srpsko trgovačko udruženje koje je vršilo značajan uticaj na razvitak celokupne srpske trgovine, a na čiju inicijativu je i donet Zakon o javnim berzama 1886. godine. Sa ciljem jačanja i ekspanzije srpske privrede, članovi Srpskog trgovačkog udruženja pokrenuli su inicijativu za osnivanje Berze.

Berza je trebalo da ima ulogu zamajca na putu ekonomske emancipacije, jačanja i ekspanzije srpske privrede. Na sednicama Udruženja odlučeno je da se prema postojećim prilikama osnuje opšta berza za sve berzanske poslove, sa sedištem u Beogradu, kao centru trgovačkog, kulturnog i političkog života. Ipak, od donošenja Zakona o javnim berzama do osnivanja i početka rada Beogradske berze proteklo je čak osam godina. Statut Berze, koji je izradio poseban odbor, odobren je i potvrđen u Ministarstvu privrede 3. oktobra 1894. godine, čime je stvorena pravna osnova za poslovanje Beogradske berze. Poziv srpskim trgovcima da se upisuju za članove Berze imao je sjajan odziv. Upisali su se svi ugledniji trgovci iz Beograda, ali i iz unutrašnjosti. Time su bili ispunjeni svi uslovi da se 21. novembra 1894. godine održi, u kafani Građanska kasina, osnivačka Skupština Beogradske berze. Tog dana osnovana je Beogradska berza, izabrana stalna uprava i berzanski posrednici.

Svečano otvaranje i osvećenje Beogradske berze obavljeno je 1. januara 1895. godine govorom njenog prvog predsednika, uglednog trgovca i predsednika Srpskog trgovačkog udruženja, Dimitrija Stamenkovića koji je tom prilikom održao prigodni govor: “Gospodo, mi se zaista moramo dičiti i ponositi, što smo osnivaoci jedne takve ustanove, kao što je berza, koja je prva i jedina u istoriji Srbije. Moramo se, gospodo, ponositi tim više, što stvaranje ovakve ustanove pokazuje, da mi radimo na polju kulturnom i privrednom onim putem, kojim drugi obrazovaniji narodi odavno idu...” On je tada istakao da zasluga za otvaranje Beogradske berze pripada beogradskim trgovcima, okupljenim oko Srpskog trgovačkog udruženja, koji su bili nadahnuti uverenjem "da je izraz moći jedne države u blagostanju njenog naroda, koje se opet sastoji u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega jedna država ne može napredovati niti jaka biti".

Redovan rad Beogradske berze počeo je 3. januara 1895. godine, a na prvom sastanku je prodato:

• 200 napoleona po 23,50 dinara
• 100 napoleona po 23,48 dinara
• 1.800 maraka po 144,20 dinara (Berlin)
• 20.000 franaka po 117,32 dinara (Pariz)
• 5.000 forinti po 237,95 (Beč)
• 4.000 forinti po 237,86 (Pešta)

Beogradska berza je pokušala najpre da razvije svoju aktivnost kao produktna berza, jer se želelo postići da cene poljoprivrednih proizvoda ne određuju peštanski komisionari, nego da se formiraju na domaćem tržištu sučeljavanjem ponude i tražnje. Prvi sastanci održani su u kafani Bosna na obali Save, gde su se sastajali izvoznici i pravili zaključke na hranu i suve šljive. U prvo vreme Berza je održavala samo jedan berzanski sastanak, te su u jednom odeljenju zaključivani svi berzanski poslovi (valute, efekti i roba). Ubrzo je došlo do odvajanja poslovanja, tako da je odeljenje za robu ostalo na obali Save, kao Produktna berza, dok je odeljenje za valute i efekte tj. Valutna berza radila u prostorijama hotela Srpska Kruna kod Kalemegdana, na adresi Knez Mihailova 56, a potom na spratu kuće br. 50. u Knez Mihailovoj ulici. Tu je Berza ostala sve do rata 1914. godine. U tom periodu, Beogradska berza je važila za najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u Evropi, a cene koje su utvrđivane bile su reperne cene proizvoda i na drugim evropskim berzama.

Međutim, u početku su poslovi sa robom davali slabije rezultate, tako da je produktna berza 1896. godine zatvorena, da bi ponovo počela da radi 1897. godine. S druge strane, valutno i devizno tržište, koje se razvijalo, imalo je značajne protivnike, koji su uspeli da izdejstvuju donošenje zakona po kome se menjačke radnje koje se obavljaju na Berzi oštrije oporezuju nego one koje su obavljane van Berze. Uz to, uvedene su razne takse na berzanske zaključke, što je imalo za rezultat da su neko vreme i na ovom tržištu obustavljeni poslovi. Posle dužih pregovora i energičnog nastojanja Berzine uprave, suspendovana su ova rešenja, a na Berzi nastavljen redovan rad. Interes trgovaca i bankara za trgovinu valutom i efektima je bio veliki, tako da je zahvaljujući prevashodno prihodima iz ovih poslova Beogradska berza uspela da se održi i da obezbedi relativno živ i dinamičan razvoj.