Organizacija
Berzom je rukovodio Upravni odbor sastavljen od devet lica. Upravni odbor se birao na godišnjoj skupštini Berze, između članova berze i to svake godine po pet članova, uz istupanje onih kojima je istekao mandat od 2 godine. Uprava je imala svoj biro sastavljen od glavnog sekretara i pomoćnog osoblja za obavljanje berzanskih poslova. Finansijsku kontrolu, pregled knjiženja i blagajne, vršio je Berzin finansijski odbor od pet lica, koja su se birala na svakoj godišnjoj skupštini Berze.
Pravila poslovanja Beogradske berze definisana su donošenjem berzanskih uzansi. Po uzansama za valute, devize i efekte, kao poslovi obavljeni na Berzi smatrali su se oni poslovi po kojima su se izdale zaključnice. One su se mogle izdati i kad je posao bio sklopljen van Berze, ako su obe strane pismeno ili usmeno to zahtevale. Veličina jednog posla na Berzi morala je iznositi bar jedan berzanski zaključak, a veličinu berzanskog zaključka, po raznim vrstama poslova i predmeta određivala je Uprava Berze. Berzanski posrednici su bili dužni da sastave berzanske zaključnice odmah pošto se u dnevnike uvedu obavljeni poslovi. Devize i valute beležile su se u dinarima, uz izuzetke za one koje su se notirale u američkim dolarima ili francuskim francima.
Kao i danas, poslovi su obavljani preko berzanskih posrednika. Članom Berze je mogao postati domaći državljanin, sopstvenik ili član ortačke firme, koji je kao posetilac boravio na Berzi dve godine. Član Berze je moglo biti lice koje se istaklo svojim radom na polju ekonomskih i finansijskih nauka ili je uopšte steklo zasluge na privrednom polju. Posetilac Berze mogao je biti domaći državljanin koji je sopstvenik ili član ortačke trgovinske firme, uz preporuku tri beogradske firme koje su članovi Berze. Strani državljani su mogli biti članovi ili posetioci Berze pod uslovima recipročnog prava u njegovoj zemlji.
Berzanski sastanci su se održavali svakog radnog dana, osim subote, u određeno vreme. Pravo rada na berzanskim sastancima imali su samo članovi i posetioci Berze koji su posedovali berzansku kartu. Gosti su mogli dobiti odobrenje za pristup, ali bez prava rada na Berzi.
Zvanične kurseve na Berzi utvrđivala je većinom glasova kursna komisija, na osnovu "zaključka" obavljenih na Berzi za vreme berzanskog sastanka. Berza je imala i svoj obračunski odsek koji je predstavljao neku vrstu banke sa trezorima, u koje su se smeštale hartije od vrednosti koje su posetioci Berze polagali kao kauciju. Postojala je blagajnička i klirinška služba čijim se posredstvom polovinom ili na kraju meseca, samo na jednom mestu, na blagajni obračunskog mesta, mogla dobiti razlika između sume kupljenih i prodatih vrednosti. Svi kursevi postignuti na Berzi su se objavljivali odmah i njihova dostupnost javnosti je bio preduslov za uspešan rad Berze. Berza imala svoj službeni kursni list, koji se štampao i dostavljao svim zainteresovanima.
Za potrebe rešavanja eventualnih berzanskih sporova, na osnovu Zakona o javnim berzama, uspostavljen je Izbrani sud Beogradske berze. Glavna odlika ovog suda bila je u tome što je postupak bio brz i jednostavan, bez nepotrebnih formalnosti, svojstvenih proceduri redovnih sudova. Izbrani Sud Beogradske berze sačinjavalo je šezdeset sudija podeljenih u četiri sekcije. Obnavljanje članova Suda vršilo se svake godine izborom na godišnjoj skupštini između onih članova Berze, domaćih državljana sa stalnim prebivalištem u Beogradu koji nisu bili mlađi od 25 godina.
Berza je po osnivanju počela rad sa malim prihodima od članarine i skromnom pomoći od 5,000 dinara, koju joj je dala Beogradska opština. Još skromniji su bili uslovi u pogledu lokala gde su se poslovi obavljali. I pored velikih teškoća, Berza je od deset i po miliona dinara ukupnog godišnjeg obrta u 1895. godini uspela da obrt naglo podigne pred rat na skoro 84 miliona dinara.
Ovako organizovana i sa ovako uređenim poslovanjem, Beogradska berza spadala je među najbolje organizovane privredne ustanove uopšte, i po svome sastavu i svojoj unutrašnjoj organizaciji služila je za primer.
