1894-1941.

Koliko je truda i pionirskog rada uloženo u uspostavljanje i rad berze govore i godišnji izveštaji o radu Berze, a o pribranosti i hladnokrvnosti berzanskih posrednika piše dr. Bajkić, navodeći da na Beogradskoj berzi vlada "hajdučka krv". Na taj način, on je hteo da objasni mir, staloženost i hladnokrvnost u najkritičnijim situacijama. "Letnjih dana 1914. godine, posle Sarajevskog atentata, bila je u celoj Zapadnoj Evropi nečuvana nervoza, a krajem jula i početkom avgusta zavladala je prava panika. Kod nas međutim, na dan predaje ultimatuma, mirno se radilo na Berzi, kao i 12. jula kada je objavljena mobilizacija."

Poslednji zvanični podaci o radu Berze potiču iz prve polovine 1914. godine i odnose se na 1913. godinu. Zvaničnih podataka za 1914. godinu nema, niti ima izveštaja o radu Berze u 1914. godini. To stanje se produžilo za sve vreme trajanja rata, sve do njegovog završetka 1918. godine. U tom periodu Beogradska berza ne radi, nema trgovanja bilo koje vrste, nema tržišta, nema privrede, nema novčarstva, nema ničega što bi moglo da podseća na domaću berzu. Sve je podređeno ratu i borbi za opstanak države i naroda.

Završetak Prvog svetskog rata, doneo je veliku pobedu Srbije i označio stvarenje nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Zbog velikih razaranja i gubitka stanovništva, kraj rata zatekao je zemlju u stanju krajnje iscrpljenosti. Desetkovani privredni potencijali imali su za posledicu drastičan pad proizvodnje i spor privredni oporavak. U izuzetno teškoj privrednoj situaciji, Beogradska berza je posle pauze od četiri godine ponovo pokrenula svoje aktivnosti i postigla odredjene rezultate. 11. septembra 1919. godine donet je Zakon o proširenju važnosti Zakona o Javnim berzama na celokupnu teritoriju nove državne teritorije. U skladu sa novim pravnim propisima sve berze su se osnivale i regulisale svoje ustrojstvo (Statute, uzanse i pravila). U tome je od velikog uticaja i pomoći bilo postojanje i iskustvo Beogradske berze, koja im je svojom organizacijom i funkcionisanjem služila za primer i ugled.

Tokom 1920/21 godine Berza je izradila projekat novog Statuta. Takođe, Berza je izradila i nove uzanse. Usvojeni Statut je odobren od nadležnog Ministarstva 1922. godine. Postojanjem većeg broja berzanskih institucija u jednoj državi nastala je i potreba za ujednačavanjem pravila na kojima će se graditi i usavršavati njihov dalji rad i poslovanje. Tako je već 1927. godine izrađen predlog, a potom i usvojen od strane svih berzi Pravilnik o osnivanju Delegacija Berza Kraljevine Jugoslavije. Cilj osnivanja Delegacije je bio da okupi sve domaće berze, da ih zastupa, brani i unapredjuje njihove interese, da olakša, uprosti i unapredi trgovanje, da usavrši i izjednači pravila, propise i njihove ustanove, da utiče na državnu vlast. Naročito važan zadatak je bio da se neguje, širi i podigne na visok nivo princip vere i poštenja, kako bi pravila ponašanja i prihvaćeni moralni kodeks što jače uhvatio korena medju članovima domaććih berzi. Rad Delegacije je počeo 1928. i trajao sve do 1941. godine.

U periodu između dva svetska rata, posle pauze od četiri godine i u izuzetno teškoj privrednoj situaciji, Berza ponovo pokreće aktivnosti sa novom pravnom regulativom i novim uzansama. Sa razvojem privrede, postepeno se osnivaju i nove berze, među kojima su bile: Zagrebačka, Novosadska, Ljubljanska, Somborska.., a poslovanje svake od njih predstavljalo je odraz političkih, ekonomskih i kulturnih specifičnosti sredine i regiona u kojima su osnovane.

Razvojem Beogradske berze, nastajala je potreba, a stekli su se i realni uslovi za izgradnju Doma Berze, radi obezbeđenja savremenih uslova rada u adekvatanom prostoru i funkcionisanje berzanskog suda. U novu zgradu na Kraljevom trgu br. 13, Berza se useljava 1934. godine. Taj period je po razvojnim karakteristikama bio najobimniji i najintenzivniji za Berzu, promet se povećavao, berzansko poslovanje beležilo je uspon, a kursni list se štampao u hiljadu primeraka.

Međutim, krajem tridesetih počele su se primećivati promene u međunarodnim odnosima koje su imale nepovoljne uticaje na našu zemlju, a samim tim i na razvoj berzi. U poslednjim godinama postojanja Berze njen predsednik je bio Predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, univerzitetski profesor dr Milan Stojadinović. Poslednji sastanak Uprave Berze održan je 28. marta 1941. godine.

Drugi svetski rat u Evropi je već započeo i sve se više približavo našoj zemlji. Poslovanje je bilo sve teže i slabije, iako su postizani značajni rezultati. Poslednja godišnja skupština sa rezultatima za 1939. godinu održana je 1940. godine. Deset meseci posle toga zemlja je okupirana. Tokom drugog svetskog rata finansijsko tržište nije moglo normalno da fukcioniše, a njegovi institucionalni delovi, pre svega berze, obustavili su rad. Jedan od poslednjih redovnih sastanaka Uprave Berze održan je 28. marta 1941. godine.

Završetkom Drugog svetskog rata Jugoslavija transformisana u federativnu državu sa socijalističkim društvenim i privrednim sistemom i ona je u domenu finansijskog tržišta sledila put zemalja realnog socijalizma. Kao institucija Beogradska berza nije obnovila svoj rad već je postojala sve do 1953. godine, kada je i formalno ukinuta Odlukom Prezidijuma Vlade Srbije, kao institucija inkompatibilna sa tadašnjim društvenim i političkim uređenjem.