2,42%
-0,71%
0,00%24.02.2009.Izvod iz strane štampe - Dijagnoza depresije
30. decembar 2008, preuzeto iz časopisa „The Economist“
U čemu je razlika između recesije i depresije?
Reč „depresija“ pominje se danas mnogo češće nego u bilo kom trenutku u proteklih 60 godina, ali šta ona, zapravo, znači? Prema jednoj od uobičajenih definicija, recesija nastaje nakon pada bruto nacionalnog dohotka tokom dva uzastopna kvartala. Američki Nacionalni biro za ekonomska istraživanja zvanično je proglasio recesiju na osnovu mnogo strože analize čitavog niza ekonomskih pokazatelja. Ne postoji, međutim, široko prihvaćena definicija depresije. Koliko bi, onda, ovaj trenutni ekonomski pad morao da potraje da bi zaslužio taj naziv?
Jedno istraživanje na internetu predložilo je dva glavna kriterijuma za razlikovanje depresije od recesije: pad realnog BDP koji prelazi 10%, ili pad koji traje više od tri godine. Američka Velika depresija kvalifikuje se na osnovu oba ova kriterijuma, s obzirom na to da je BDP, između 1929. i 1933. godine, pao za oko 30%. Proizvodnja je takođe opala za 13%, tokom 1937. i 1938. godine. Velika depresija bila je najveći ekonomski krah Amerike (izuzimajući one povezane sa ratovima), ali sa svojih 43 meseca, koliko je trajala, ne i najduži: ta sumnjiva čast pripada depresiji u periodu između 1873-79, koja je trajala 65 meseci.
Što se tiče Japana, „izgubljena decenija“ devedesetih godina nije bila depresija, prema ovim kriterijumima, jer je najveći pad realnog BDP bio samo 3,4% tokom dve godine, do marta 1999. Od Drugog svetskog rata, samo jedna razvijena ekonomija pretrpela je pad BDP od preko 10%. Bila je to Finska, sa 11% u periodu od tri godine, do 1993, uglavnom zahvaljujući slomu Sovjetskog Saveza, u to vreme njenog najvećeg trgovinskog partnera.
Ekonomije u razvoju, međutim, mnogo su više naginjale depresiji. Među 25 ekonomija u razvoju koje su svake nedelje praćene na stranicama časopisa The Economist, u toku poslednjih 30 godina bilo je ništa manje nego 13 slučajeva pada realnog BDP od preko 10%. Argentina i Poljska bile su pogođene dva puta. Indonezija, Malezija i Tajland pretrpeli su dvocifren pad proizvodnje tokom Azijske krize u periodu od 1997. do 1998, dok je BDP Rusije pao zapanjujućih 45% između 1990. i 1998.
Pre 1930-ih, svi ekonomski padovi obično su nazivani depresijom. Izraz „recesija“ skovan je kasnije, kako bi se izbegla asocijacija sa neprijatnim događajima. Čak i pre Velike depresije, pad je obično bio dublji i dugotrajniji nego danas. Jedan od razloga zbog koga su recesije postale blaže je veća javna potrošnja. Tokom recesija, vlade, za razliku od kompanija, ne smanju potrošnju i radna mesta, čime doprinose stabilizovanju ekonomije; pored toga, porez na dohodak automatski pada, dok beneficije za nezaposlenost rastu, što doprinosi povećanju prihoda. Drugi razlog je taj što je krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kada su zemlje koristile zlatni standard, priliv novca obično opadao tokom recesija, što je samo doprinosilo većem padu. Propadanje niza banaka takođe je doprinosilo pogoršanju čitave situacije.
Ali nedavna analiza koju je sproveo Saul Eslake, glavni ekonomista u ANZ banci, došla je do zaključka da razlika između recesije i depresije ne može da se svede na puki obim ili trajanje. Važan je i uzrok preokreta. Standardna recesija obično sledi nakon perioda čvrste monetarne politike, ali depresija je rezultat pucanja imovinskog i kreditnog mehura, smanjenje kreditnih aktivnosti i pad opšteg nivoa cena. Tokom Velike depresije, prosečne cene u Americi pale su za jednu četvrtinu, a nominalni BDP na kraju se gotovo prepolovio. Najgore recesije u Americi pre Drugog svetskog rata bile su listom povezane sa panikom i padom cena: tokom perioda 1893-94 i 1907-08, realni BDP opao je za skoro 10%, a u periodu 1919-21, za 13%.
Ekonomski pad koji je pratio slom Sovjetskog Saveza, kao i pad tokom Azijske krize, nisu zapravo bili depresije, obrazlaže Eslake, jer je inflacija naglo porasla. S druge strane, japansko iskustvo krajem 1990-ih, kada je nominalni BDP padao tokom nekoliko godina, moglo bi da se kvalifikuje za naziv depresije. Depresija, nastavlja g. Eslake, ne mora da bude „Velika“, nalik onoj iz tridesetih godina prošlog veka. Prema ovoj definiciji, depresije, baš kao i recesije, mogu biti blage ili oštre.
Još jedna važna implikacija ove razlike između recesije i depresije jeste da svaka od njih iziskuje različite reakcije. Recesija podstaknuta čvrstom monetarnom politikom može se ublažiti nižim kamatnim stopama, ali fiskalna politika je obično manje efikasna zbog uključenih odlaganja. Nasuprot tome, tokom depresije prouzrokovane padom cena imovine, kreditnim krahom i deflacijom, konvencionalna monetarna politika je mnogo manje delotvorna od fiskalne politike.
Da, nemamo banane
I gde smo, dakle, danas? Američki BDP je možda opao 6% na godišnjem nivou u četvrtom kvartalu 2008, ali većina ekonomista odbacije verovatnoću depresije u stilu 1930-ih ili ponavljanje slučaja Japana tokom devedesetih, zbog toga što je malo verovatno da će kreatori politike ponoviti greške iz prošlosti. Tokom Velike depresije, FED je dozvolio propast stotina banaka, a priliv novca opao je za jednu trećinu, dok je vlada pokušala da izbalansira budžet smanjenjem potrošnje i povećanjem poreza. Američko monetarno i fiskalno popuštanje ovog puta mnogo je agresivnije od japanskog tokom 1990-ih.
Međutim, ova razuveravanja dolaze uglavnom od istih onih ekonomista koji su rekli da je opšti pad cena nekretnina u Americi nemoguć i da je finansijska inovacija učinila finansijski sistem mnogo otpornijim. Nadajmo se da su ovog puta u pravu. Ali ova kriza prouzrokovana je najvećom cenom imovine i kreditnim mehurom u istoriji – većim čak i od japanskog krajem 1980-ih ili američkog krajem 1920-ih. Kreatori politike neće načiniti iste greške kao 1930-ih, ali bi mogli da načine nove.
Godine 1978, Alfred Kahn, jedan od ekonomskih savetnika Jimmy Carter-a, bio je prekoren od predsednika zb og toga što je plašio ljude upozoravajući ih na nadolazeću depresiju. G. Kahn, u svom narednom govoru, naprosto je zamenio uvredljivu reč, kazavši: „Preti nam opasnost od najgore banane u proteklih 45 godina.“ Američka ekonomija ponovo miriše na banane.
Prevod sa engleskog: Vesna Todorović, Beogradska berza
U čemu je razlika između recesije i depresije?
Reč „depresija“ pominje se danas mnogo češće nego u bilo kom trenutku u proteklih 60 godina, ali šta ona, zapravo, znači? Prema jednoj od uobičajenih definicija, recesija nastaje nakon pada bruto nacionalnog dohotka tokom dva uzastopna kvartala. Američki Nacionalni biro za ekonomska istraživanja zvanično je proglasio recesiju na osnovu mnogo strože analize čitavog niza ekonomskih pokazatelja. Ne postoji, međutim, široko prihvaćena definicija depresije. Koliko bi, onda, ovaj trenutni ekonomski pad morao da potraje da bi zaslužio taj naziv?
Jedno istraživanje na internetu predložilo je dva glavna kriterijuma za razlikovanje depresije od recesije: pad realnog BDP koji prelazi 10%, ili pad koji traje više od tri godine. Američka Velika depresija kvalifikuje se na osnovu oba ova kriterijuma, s obzirom na to da je BDP, između 1929. i 1933. godine, pao za oko 30%. Proizvodnja je takođe opala za 13%, tokom 1937. i 1938. godine. Velika depresija bila je najveći ekonomski krah Amerike (izuzimajući one povezane sa ratovima), ali sa svojih 43 meseca, koliko je trajala, ne i najduži: ta sumnjiva čast pripada depresiji u periodu između 1873-79, koja je trajala 65 meseci.
Što se tiče Japana, „izgubljena decenija“ devedesetih godina nije bila depresija, prema ovim kriterijumima, jer je najveći pad realnog BDP bio samo 3,4% tokom dve godine, do marta 1999. Od Drugog svetskog rata, samo jedna razvijena ekonomija pretrpela je pad BDP od preko 10%. Bila je to Finska, sa 11% u periodu od tri godine, do 1993, uglavnom zahvaljujući slomu Sovjetskog Saveza, u to vreme njenog najvećeg trgovinskog partnera.
Ekonomije u razvoju, međutim, mnogo su više naginjale depresiji. Među 25 ekonomija u razvoju koje su svake nedelje praćene na stranicama časopisa The Economist, u toku poslednjih 30 godina bilo je ništa manje nego 13 slučajeva pada realnog BDP od preko 10%. Argentina i Poljska bile su pogođene dva puta. Indonezija, Malezija i Tajland pretrpeli su dvocifren pad proizvodnje tokom Azijske krize u periodu od 1997. do 1998, dok je BDP Rusije pao zapanjujućih 45% između 1990. i 1998.
Pre 1930-ih, svi ekonomski padovi obično su nazivani depresijom. Izraz „recesija“ skovan je kasnije, kako bi se izbegla asocijacija sa neprijatnim događajima. Čak i pre Velike depresije, pad je obično bio dublji i dugotrajniji nego danas. Jedan od razloga zbog koga su recesije postale blaže je veća javna potrošnja. Tokom recesija, vlade, za razliku od kompanija, ne smanju potrošnju i radna mesta, čime doprinose stabilizovanju ekonomije; pored toga, porez na dohodak automatski pada, dok beneficije za nezaposlenost rastu, što doprinosi povećanju prihoda. Drugi razlog je taj što je krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kada su zemlje koristile zlatni standard, priliv novca obično opadao tokom recesija, što je samo doprinosilo većem padu. Propadanje niza banaka takođe je doprinosilo pogoršanju čitave situacije.
Ali nedavna analiza koju je sproveo Saul Eslake, glavni ekonomista u ANZ banci, došla je do zaključka da razlika između recesije i depresije ne može da se svede na puki obim ili trajanje. Važan je i uzrok preokreta. Standardna recesija obično sledi nakon perioda čvrste monetarne politike, ali depresija je rezultat pucanja imovinskog i kreditnog mehura, smanjenje kreditnih aktivnosti i pad opšteg nivoa cena. Tokom Velike depresije, prosečne cene u Americi pale su za jednu četvrtinu, a nominalni BDP na kraju se gotovo prepolovio. Najgore recesije u Americi pre Drugog svetskog rata bile su listom povezane sa panikom i padom cena: tokom perioda 1893-94 i 1907-08, realni BDP opao je za skoro 10%, a u periodu 1919-21, za 13%.
Ekonomski pad koji je pratio slom Sovjetskog Saveza, kao i pad tokom Azijske krize, nisu zapravo bili depresije, obrazlaže Eslake, jer je inflacija naglo porasla. S druge strane, japansko iskustvo krajem 1990-ih, kada je nominalni BDP padao tokom nekoliko godina, moglo bi da se kvalifikuje za naziv depresije. Depresija, nastavlja g. Eslake, ne mora da bude „Velika“, nalik onoj iz tridesetih godina prošlog veka. Prema ovoj definiciji, depresije, baš kao i recesije, mogu biti blage ili oštre.
Još jedna važna implikacija ove razlike između recesije i depresije jeste da svaka od njih iziskuje različite reakcije. Recesija podstaknuta čvrstom monetarnom politikom može se ublažiti nižim kamatnim stopama, ali fiskalna politika je obično manje efikasna zbog uključenih odlaganja. Nasuprot tome, tokom depresije prouzrokovane padom cena imovine, kreditnim krahom i deflacijom, konvencionalna monetarna politika je mnogo manje delotvorna od fiskalne politike.
Da, nemamo banane
I gde smo, dakle, danas? Američki BDP je možda opao 6% na godišnjem nivou u četvrtom kvartalu 2008, ali većina ekonomista odbacije verovatnoću depresije u stilu 1930-ih ili ponavljanje slučaja Japana tokom devedesetih, zbog toga što je malo verovatno da će kreatori politike ponoviti greške iz prošlosti. Tokom Velike depresije, FED je dozvolio propast stotina banaka, a priliv novca opao je za jednu trećinu, dok je vlada pokušala da izbalansira budžet smanjenjem potrošnje i povećanjem poreza. Američko monetarno i fiskalno popuštanje ovog puta mnogo je agresivnije od japanskog tokom 1990-ih.
Međutim, ova razuveravanja dolaze uglavnom od istih onih ekonomista koji su rekli da je opšti pad cena nekretnina u Americi nemoguć i da je finansijska inovacija učinila finansijski sistem mnogo otpornijim. Nadajmo se da su ovog puta u pravu. Ali ova kriza prouzrokovana je najvećom cenom imovine i kreditnim mehurom u istoriji – većim čak i od japanskog krajem 1980-ih ili američkog krajem 1920-ih. Kreatori politike neće načiniti iste greške kao 1930-ih, ali bi mogli da načine nove.
Godine 1978, Alfred Kahn, jedan od ekonomskih savetnika Jimmy Carter-a, bio je prekoren od predsednika zb og toga što je plašio ljude upozoravajući ih na nadolazeću depresiju. G. Kahn, u svom narednom govoru, naprosto je zamenio uvredljivu reč, kazavši: „Preti nam opasnost od najgore banane u proteklih 45 godina.“ Američka ekonomija ponovo miriše na banane.
Prevod sa engleskog: Vesna Todorović, Beogradska berza
%